Zavisnost od interneta

Sve kasniji odlazak na spavanje zbog upotrebe interneta a buđenja sve teža, zbog kojih se zapostavljaju obaveze, kako one u kući tako i one na poslu, koje rezultiraju padom produktivnosti, lošijim uspijehom u školi ili na fakultetu a što za posljedicu može imati pojavu depresije ili nekog drugog psihičkog poremećaja, mogu biti samo neki pokazatelji zavisnosti od interneta.

Jesam li ili nisam?

Dugo sam razmišljao kojom bih temom otvorio ovaj blog. Kako nisam mogao da se odlučim među brojnim temama, odlučih da odmorim malo i odgledam on-line neku seriju. Nakon toga red je da se provjeri na brzinu ima li koja nova poruka na mailu ili facebooku, malo više se zadržah na twiteru i došlo vrijeme spavanja. Malo smjeha pred spavanje ne može da škodi a i epizoda Family Guy-a ne traje dugo… pa mogu i dvije pogledati. Pomislim: `Dosta je za danas`. Vrijeme je da se gasi lap top, samo još da uključim telefon da se puni. E da, zaboravio sam da se čekiram na foursquare. Kad mi je telefon već tu a imam neke knjige u pdf-u, mogao bi i pročitati stranicu-dvije… i tako nekako se ova tema sama nametnula: da li sam ja zavisnik od interneta, a ako nisam, koliko mi fali do definitivnog dobijanja dijagnoze zavisnika od interneta.

Pretražujući google, laknulo mi je kad sam shvatio da nemam tu dijagnozu iz prostog razloga što nije uvrštena u MKB-10 (Međunarodna klasifikacija bolesti Svjetske zdravstvene organizacije) ali izgleda ne za dugo. Zavisnost od interneta je istakla ozbiljnu kandidaturu za novu šifru među mentalnim bolestima i po svemu sudeći dobiće datum za pristupanje najnovijoj verziji DSM-V (Klasifikacija mentalnih oboljenja Američke psihijatrijske asocijacije) koja se očekuje u maju ove godine.

Da bi se neka osoba klasifikovala kao zavisnik od interneta mora da ispuni određene kriterijume, koji se ne razlikuju bitno od ostalih oblika zavisnosti a naročito ima sličnosti sa zavisnošću od kockanja. Zavisnikom možemo smatrati nekoga ko ispunjava bar 5 od 8 kriterijuma:

  1. okupiranost objektom zavisnosti
  2. tolerancija na upotrebu interneta (smanjeno zadovoljstvo vremenom koje se obično provodi na internetu, potreba za stalnim povećanjem vremena na internetu)
  3. pojava simptoma apstinencijalne krize pri pokušaju smanjenja upotrebe ili pri lišavanju interneta (anksioznost, depresija, razdražljivost)
  4. nemogućnost kontrole nad upotrebom interneta (neuspjeli pokušaji da se smanji vrijeme ili prekine upotreba interneta)
  5. na internetu se ostaje duže ili mu se pristupa češće nego što je planirano;
  6. pojava problema u socijalnim odnosima, u školi, na poslu, usled upotrebe interneta;
  7. skrivanje realnog vremena koje se provodi na internetu (obmanjuju se porodica, kolege, terapeut)
  8. percipiranje interneta kao načina da se pobjegne od problema (anksioznost, tuga, krivica i sl.)
internet-addiction-effects-1
Začarani krug internet zavisnosti

Kako se internet razvijao tako je nastala potreba da se izvrši neka podjela među internet zavisnicima. Podjela u odnosu na broj sati koji se provodi na internetu je zastarijela. Ako nekome svaki sat proveden na internetu donosi prihod i od toga živi bilo bi u najmanju ruku nekorektno da ga proglasimo zavisnikom. Možda je najpotpunija ona koju preporučuje prof. Kimberly Young, jedna od prvih koja je pisala o ovom problemu još 1996. i koja danas iza sebe ima nekoliko istraživanja, naučnih radova i knjiga na ovu temu. Prema prof. Young internet zavisnike možemo podijeliti na:

1. Zavisnost od sajber seksa ( gledanje, download i razmjena pornografskih sadržaja )

2. Zavisnost od socijalnog umrežavanja

3. Net kompulsije ( zavisnost od kockanja, kupovine, igranja igrica preko interneta i drugo ). Ovdje se ne slaže jedan dio stručne javnosti smatrajući da su kockari zavisni od samog kockanja, a da je internet samo sredstvo kojim se zadovoljava ta potreba (isto važi i za zavisnost od kupovine), pa stoga samo on-line igranje igrica odvajaju kao posebnu kategoriju.

4. Prezasićenost informacijama (opsesivno surfovanje i pretraživanje baza podataka bilo da su u pitanju profesionalni interesi ili se to radi iz zabave ).

Ovu podjelu upotpunjuje psiholog Darko Hinić dodavanjem još jedne podgrupe:

5. Zavisnost od informaciono-komunikacionih tehnologija (novi naziv za raniji termin “zavisnost od kompjutera”), koja podrazumijeva i zavisnost od telefona, tablet računara i drugih uređaja za šta nije ni potreban internet ).

Kako se možemo samotestirati?

Postoji nekoliko testova, mada moram napomenuti da nijedan od njih nije univerzalno prihvaćen. Ja sam se odlučio za Internet Addiction Test (IAT) prof. Young. Test se sastoji od 20 pitanja i oduzima  par minuta za odgovaranje na pitanja.

Uputstvo: Odgovorite na sledeća pitanja upotrebljavajući skalu od 0-5, gdje je:

0 – nikad; 1 – rijetko; 2 – povremeno; 3 – učestalo; 4 – često; 5 – Uvijek

1. Koliko često ostajete on-line duže nego što ste planirali? 1 2 3 4 5 0
2. Koliko često zanemarujete kućne poslove da bi proveli više vremena na netu? 1 2 3 4 5 0
3. Koliko često bi prije izabrali internet umesto vremena provedenog sa partnerom? 1 2 3 4 5 0
4. Koliko često sklapate prijateljstva sa drugim on-line korisnicima? 1 2 3 4 5 0
5. Koliko često vam se ljudi u vašem okruženju žale zbog vremena koje provodite na intenetu? 1 2 3 4 5 0
6. Koliko često zapostavljate školske obaveze zbog vremena koje provodite na internetu? 1 2 3 4 5 0
7. Koliko često pogledate mail prije nego što završite svoje obaveze? 1 2 3 4 5 0
8. Koliko često zbog internta trpi vaš posao i produktivnost u radu? 1 2 3 4 5 0
9. Koliko često se desi da ste tajnoviti ili se ljutite kad vas neko pita šta radite on-line? 1 2 3 4 5 0
10. Koliko često blokirate misli o svakodnevnim problemima razmišljanjem o internetu? 1 2 3 4 5 0
11. Koliko često uhvatiš sebe kako razmišljaš kad ćeš opet ići na net? 1 2 3 4 5 0
12. Koliko često osjećas strah da život bez interneta bi ti bio dosadan, prazan i tužan? 1 2 3 4 5 0
13. Koliko često se iznerviraš, vičeš ili odbrusiš nekome ko te uznemirava dok si on-line? 1 2 3 4 5 0
14. Koliko često izgubiš san zbog interneta u kasnim satima? 1 2 3 4 5 0
15. Koliko često si preokupiran internetom kad si off-line ili maštaš o tome da si na netu? 1 2 3 4 5 0
16. Koliko često uhvatiš sebe da govoriš: još samo par minuta? 1 2 3 4 5 0
17. Koliko često pokušavaš da smanjiš vrijeme koje provodiš na netu i pri tom ne uspijevaš u toj namjeri? 1 2 3 4 5 0
18. Koliko često ti se dešava  da sakriješ od nekog koliko vremena provodiš na netu? 1 2 3 4 5 0
19. Koliko često biraš da provodiš više vremena na netu umjesto izlaska sa drugima? 1 2 3 4 5 0
20. Koliko često se osjećaš depresivno, potišteno ili nervnozno kad si off-line, a sve to nestaje kad se vratiš on-line? 1 2 3 4 5 0

Kad ste riješili test, sabirajte poene i provjerite svoj rezultat. Što je rezultat veći, veći je i stepen zavisnosti.

20 – 49 poena – odgovara prosječnom on-line korisniku. Možda povremeno koriste internet malo duže nego što bi trebalo, ali imaju kontrolu nad upotrebom interneta.

50 – 79 poena – doživljavaju povremene ili česte probleme zbog interneta. Trebalo bi da razmisle o njihovom cjelokupnom uticaju na njihov život.

80 – 100 poena – upotreba interneta izaziva značajne probleme u životu. Trebalo bi da procjene koliki je uticaj interneta na njihov život i da preuzmu korake ka rješavanju tih problema koji su nastali kao neposredna posledica korišćenja interneta.

Nakon što ste vidjeli u koju kategoriju spadate, možete se vratiti na pitanja gdje se zaokružili 4 ili 5 i razmotrite posjledice do kojih je takvo ponašanje dovelo. Npr ako ste zaokružili 5 kod 14. pitanja, zapitajte se koliko je teško postalo ‘jutarnje’ buđenje? Da li se osjećate iscrpljeni u školi, fakultetu ili na poslu? Koliki danak uzima ovakav model ponašanja i kakav je uticaj na vaše zdravlje uopšte? Što se kaže, teme za razmišljanje, mada ne bi preporučio pred spavanje.

Postoje i drugi slični testovi: zavisnost od sajber seksa, testovi koji roditelji mogu raditi za svoju djecu i drugi.

7028914_700b_v2

Koje je rješenje?

Samo rješavanje testa ne rješava i problem, ali pomaže da se uvidi problem i da se postane svjestan postojanja problema što je preduslov za promjenu ponašanja. Slijedi inicjalna faza kad se donosi odluka o promjeni ponašanja, pa onda i preuzimanje konkretnih koraka u tom pravcu. Za razliku od odvikavanja od drugih ‘supstanci’, kod odvikavanja od interneta ne teži se ka potpunom prestanku korišćenja, već ka smanjenju vremena koje se provodi na internetu i da to vrijeme bude kvalitetno iskorišćeno.

Savjeta za samopomoć ima bezbroj, ali svaka osoba najbolje zna za sebe šta joj najviše odgovara. Ako je cilj svih nas da budemo srećni i zadovoljni jednostavno treba težiti upražnjavanju stvari koje izazivaju takva osjećanja kod nas.

Sistem nagrade i kazne može i ovdje da pomaže (ako sam prethodno završio prioritetne obaveze, mogu sebi da priuštim određeno vrijeme na internetu). Resocijalizacija je ključna, tako da je pomoć prijatelja i porodice od ogromne važnosti. Bavljenje fizičkom aktivnošću je uvijek dobrodošlo. Aerobni rekreativni sportovi su poželjni ne samo za zavisnike od interneta, bilo to trčanje, plivanje ili neki druga fizička aktivnost. Moram posebno izdvojiti vožnju bicikla, moju omiljenu aktivnost koja je jedan spoj lijepog i korisnog, tačnije lijepog i višestruke koristi: fizička aktivnost, odlazak na posao, fakultet, školu, u prirodu negdje van grada a da se pri tom ne zagađuje prirodna okolina i još se uštedi eventualni trošak za gorivo ili taksi. Ako vam je dosadno da vozite sami a u svom okruženju nemate ljubitelje bicikla, ima ih ovdje.

Ako ste zabrinuti rezultatom testa i smatrate da niste u stanju da sami to promjenite, ne ustručavajte se da tražite i stručnu pomoć psihologa ili psihijatara. Što se tiče Podgorice, prošle godine je počeo sa radom Centar za mentalno zdravlje koji se nalazi u okviru Doma zdravlja Blok V. Možda je kod nas i dalje taboo posjeta psihologu a pogotovu psihijatru, ali ono što svi znamo je da zdravlje nema cijenu i da ne treba da nas spriječi jedan osuđujući pogled i neko podsmjehivanje slučajnih prolaznika, jer ionako sve što radimo valjda radimo za naše dobro i dobro onih do kojih nam je najviše stalo.

Advertisements